Vodič za najkvalitetnije postavljanje zidnih i podnih pločica u kuhinji i kupatilu

Uz dobru pripremu, nekoliko dobrih saveta i adekvatan materijal možete poput iskusnog stručnjaka pločicama obložiti zidove i podove.

Kakve pločice mogu postaviti u kuhinju i kupatilo?

Pločice za kuhinju i kupatilo se postavljaju unutra i nije potrebno da imaju otpornost na mraz i velike temperaturne oscilacije. Podne pločice mogu biti većih dimenzija, mada i ovde treba biti pažljiv. Naime, kupatilo treba da ima slobodan pad u određenom smeru, a to je teže izvesti sa velikim podnim pločicama pa o ovome treba voditi računa. Podne pločice mogu i na zid, ali nikako zidne na pod!  Kuhinja i kupatilo se često kvase i u dodiru su sa parom i zato podne nikako ne treba da se klizaju. Zidne pločice za kupatilo se uglavnom postavljaju do plafona, a zidne pločice za kuhinju samo do visećih elemenata, pa je pre postavljanja potrebno prvo odrediti gde se završava poslednji red. I to su osnovne razlike. Zajedničko je da je neophodna priprema podloge, pažljivo planiranje postavke svake pločice naročito kod pravougaonih pločica ili onih sa bordurama.

  Neverovatno jeste, ali svaki majstor će potvrditi da nepravilnom postavkom i najkvalitetnije pločice puknu. Pre svega se treba odlučiti za adekvatnu vrstu lepka.  Postoje oni najosnovnijih karakteristika, najčešće za keramičke pločice i unutrašnju upotrebu, koji se nanose u sloju od 4mm do 10 mm. Najbolji primer je Ceresit CM 9- koji se koristi za upijajuće keramičke pločice na upijajućim unutrašnjim površinama. Ponajviše je pogodan za neravne površine koje imaju cement kao vezivni element. Odlikuje ga visoka stabilnost i ekonomičnost. Takođe za upijajuću keramiku koja se postavlja  na unutrašnju ili spoljnu površinu može se koristiti i lepak Ceresit CM 11. Karakteriše ga visoka čvrstoća, jednostavna ugradnja, otpornost na smrzavanje, ekonomičnost, dugi vek trajanja a najbolju primenu ima u vlažnim prostorijama. Ako je reč o neupijajućim keramičkim pločicama koje se mogu koristiti spolja i iznutra najbolji je izbor  fleksibilnog lepka Ceresit CM 16 ili CM 17. Ceresit CM 16  se koristi za spoljašnje i unutrašnje keramičke pločice, uz postojanje mogućnosti nanošenja pločice na pločicu. Takođe njegova primena je moguća i kada se koriste sve vrste mozaika uključujući staklo, keramiku, mermer, granit i drugih krupnozrnastih kamenih ploča. Ovaj lepak je velike fleksibilnosti, bolje vezuje pločicu za podlogu čak i kad je površina deformisana na kojoj se postavlja. Koristi se kod sistema sa podnim grejanjem a karakteriše ga visoka stabilnost. Takođe postoji posebna vrsta lepka koja se koriste za unutrašnje neupijajuće pločice i za spoljašnje neupijajuće pločice koje se ugrađuju na upijajućim podnim površinama. U pitanju je Keramol Flex- koristi se za kupatila, kuhinje, sisteme sa podnim grejanjem, bazene, balkone, terase, svuda gde su keramičke pločice izložene povišenoj vlažnosti i promenama u temperaturi.

Zašto lepak za pločice, a ne druge varijante?

Nekad je malter bio osnovni način postavljanja pločica, ali trajnost nije ista kao kod odgovarajućeg lepka. Lepak se sporije suši i omogućava adekvatnije postavljanje. Potrošnja lepka za pločice po kvadratu varira od debljine sloja koji se postavlja. Za sloj od 4mm potrebno je 2 kg/m2, pa do 5-6kg/m2 za sloj od 10mm. Naravno i cena lepkova varira, pa onaj sa najširom primenom za unutrašnju upotrebu je jeftiniji od ovih varijanti sa posebnim aditivima protiv mržnjenja ili za neupijajuće površine. Zato je mnogo jeftinije planirati koje vrste lepkova treba koristiti na kojim površinama. Za višedecenisku trajnost pločica potrebno je izabrati one prilagođenje lokaciji i nameni prostorije, ali sve je uzalud ako je sredstvo koje ih drži loše. Zato na tržištu imamo razne varijante lepkova da bi rezultat na kraju bio savršen.